Plaćanje opštom uplatnicom ili pouzećem

[google-translator]

Zanimljivosti

Zdravlje: Put ka vitalnosti kroz jednostavne promene u životnom stilu

Postoje mnogi spoljni faktori koji utiču na naše zdravlje i misiju da ostanemo zdravi, kao i lični izbori koji povećavaju ili umanjuju rizik od obolevanja. Međutim, najvažnije oružje koje imamo protiv bolesti je donošenje odluke da usvojimo zdravije stilove života i unapredimo svoje životne navike. Uključite ovih sedam pravila u svoj život i postanite najzdravija verzija sebe!

1. Manje alkohola, više čaja

    Prema Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam, mali do umereni unos alkohola nije nužno loša stvar. Međutim, prekomerno pijenje izaziva različite zdravstvene rizike i probleme. Šta se smatra „pijenjem niskog rizika“?

Za žene, niskorizično piće je najviše tri pića dnevno, ali ne više od sedam pića nedeljno. Za muškarce, niskorizično piće je najviše četiri pića dnevno, ali ne više od četrnaest pića nedeljno. Brojne studije takođe povezuju konzumaciju alkohola sa raznim zdravstvenim problemima, od kojih je najznačajnija bolest jetre. Jetra je odgovorna za filtriranje naše krvi, zbog čega je najteže pogođena kada osoba popije previše alkohola. Studija iz 2014. godine povezala je povećanu konzumaciju alkohola sa povećanom učestalošću oboljenja jetre. Druga studija povezuje konzumaciju alkohola sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, posebno ishemijskog moždanog udara i intracerebralnog krvarenja (ICH). Umesto alkohola, odlučite se za biljni čaj! Osim divnih aroma i prijatnog ukusa, biljni čajevi nose u sebi lekovita svojstva biljaka koje će vam pomoći da očuvate i unapredite svoje zdravlje. Neka šolja biljnog čaja postane deo vaše svakodnevnice i trenutak mira i opuštanja.

2. Manje mesa, više povrća

    Iako je meso važan deo vaše ishrane zbog sadržaja proteina, unos crvenog mesa povezan je sa nekoliko negativnih zdravstvenih rizika. Veliki unos mesa predisponira osobu na kardiovaskularne bolesti i rak, uzrokovane povećanjem oksidativnog stresa u telu. Neke studije povezuju unos crvenog i prerađenog mesa sa povećanim rizikom od raka dojke i debelog creva. Jedite najmanje dve do tri šolje povrća dnevno jer je unos povrća povezan sa brojnim pozitivnim zdravstvenim prednostima, prvenstveno u smanjenju rizika od bolesti. Visok unos povrća poboljšava metabolizam tela i smanjuje nivo holesterola, upale, oksidativni stres i adheziju. Ovo se prvenstveno odnosi na tvrdnje da konzumiranje povrća može sprečiti bolesti srca, hipertenziju, određene vrste raka i metaboličke poremećaje poput dijabetesa.

3. Manje soli

 So je velika opasnost za ljude koji pate od srčanih oboljenja, bolesti bubrega i hipertenzije. Primarna komponenta kuhinjske soli je natrijum, elektrolit koji izaziva drastično povećanje krvnog pritiska u telu. Natrijum izaziva nakupljanje tečnosti u našim krvnim sudovima, uzrokujući visok krvni pritisak ili hipertenziju. Ovo može uzrokovati ozbiljna oštećenja srca i bubrega, jer preopterećenje tečnošću i hipertenzija uzrokuju oštećenje osetljivih krvnih sudova u bubrezima i srcu. Umesto soli za aromatizovanje hrane, odlučite se za zdravije opcije poput jabukovog sirćeta i začinskog bilja. Sirće je prirodni antibiotik i antioksidans, trenutno popularan kao „jutarnje čišćenje“ pomoću jabukovog sirćeta. Studije o sirćetu otkrile su da može smanjiti nivo glukoze nakon obroka poboljšanjem telesnog odgovora na insulin, što sugeriše da jabukovo sirće može igrati veliku ulogu u regulisanju telesnog metabolizma i smanjenju rizika od dijabetesa.

4. Manje šećera, više voća

  Uz sve što se prerađuje u današnjoj prehrambenoj industriji, postalo je teško pronaći hranu koja je zaista bez šećera. Sadržaj šećera u većini prehrambenih proizvoda nije prirodni šećer (poput onog koji se nalazi u voću), već industrijski proizvedeni zaslađivači. Da biste ispunili telesne potrebe za šećerom, voće je bolja opcija! Pošto se sadržaj šećera u plodovima prirodno javlja, on je visoko bioraspoloživ. Za razliku od glukoze iz nezdrave hrane i napitaka koja se nakuplja u obliku masti, šećer iz voća telo lako koristi. Studija iz 2015. godine pokazala je da je unos voća povezan sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja. USDA preporučuje konzumiranje najmanje 1 ½ do 2 šolje voća dnevno. 

5.  Manje hrane, više žvakanja

 Prejedanje doprinosi gomili problema, uključujući nezdravu težinu, opterećenje krvnih sudova i otežan rad srca, što utiče na endokrini sistem i niz drugih problema. Zato, smanjite obroke, vodite računa da unosite dovoljno voća i povrća, smanjite unos testa i masti i žvaćite temeljno. Čak i nakon punog obroka, ljudi često osećaju glad, što dovodi do grickanja i unosa prekomernih kalorija. Dobar savet da ovo izbegnete je da temeljno žvaćete hranu. Ovo pomaže u smanjenju unosa hrane, osećaju sitosti i omogućava telu da bolje svari hranu – krajnji rezultat je smanjen rizik od povećanja telesne težine.

6. Manje vožnje, više hodanja

Spasite planetu (i svoje zdravlje!) odlučujući da hodate umesto da vozite. Ovo možete dodati ukupnim minutima vežbanja jer se hodanje smatra oblikom kardiovaskularne vežbe. Odšetajte do posla ili supermarketa i neka srce počne da lupa! Primetićete bolju izdržljivost, viši nivo energije i gubitak težine redovnim vežbanjem. Vežbanje je odličan način da poboljšate zdravlje srca. Kardiovaskularne prednosti vežbanja uključuju poboljšanje izdržljivosti srca i protoka krvi kroz krvne sudove, omogućavajući bolju oksigenaciju ćelija i tkiva. Američko udruženje za srce preporučuje najmanje 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta nedeljno – to je samo pola sata svakog dana tokom pet dana!

7.  Manje ljutnje, više smeha

  Smeh i vedrina su najbolji načini da očuvate zdravlje i vitalnost. Ljutnja je smrtonosna emocija i smanjuje kvalitet života izazivajući anksioznost, pa čak i depresiju. Studije su otkrile da ova nezdrava emocija ima efekte na fizičko zdravlje, uzrokujući probleme s metabolizmom i kardiovaskularnom funkcijom. Produženi osećaj besa može dovesti do metaboličkog sindroma ili srčanih problema. Izvodite umirujuće vežbe ili meditirajte da biste obuzdali svoj bes. Kada govorimo o zdravlju, često mislimo na fizičku komponentu i zaboravljamo na emocionalno i mentalno blagostanje. Druženje sa drugim ljudima i socijalna interakcija su neophodni elementi očuvanja zdravlja. Kod starijih osoba, društvena interakcija se sada smatra načinom da se smanji rizik od problema mentalnog zdravlja poput demencije i Alchajmerove bolesti. Izbegavanje stresa i kvalitetan san takođe su važni za očuvanje zdravlja. Studije pokazuju da izloženost stresnim situacijama i nedostatak sna slabe imunološki odgovor tela, smanjujući sposobnost organizma da se zaštiti od bolesti.