Plaćanje opštom uplatnicom ili pouzećem

[google-translator]

Zanimljivosti

Mokraćna kiselina i giht: Uzroci i saveti o ishrani

Mokraćna kiselina predstavlja normalan sastojak krvi koji nastaje kao nus-produkt metabolizma purina, a izbacuje se iz organizma putem mokraće. Ipak, nivo mokraćne kiseline u organizmu može biti povišen i izazvati određene zdravstvene probleme.

Najčešća tri razloga zbog kojih se pojavljuje povećana mokraćna kiselina su prekomerna proizvodnja mokraćne kiseline, nedovoljno izbacivanje putem bubrega ili kombinacija ova dva razloga.

Svaka hronična bolest koja dovodi do oštećenja bubrega ili opterećenja njihovog rada može vremenom dovesti do povećane koncentracije mokraćne kiseline u krvi, stanje poznato kao hiperurikemija.

U slučaju povećane mokraćne kiseline u krvi, može doći do taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima, što vodi ka razvoju bolesti zglobova poznate kao giht. Pored toga, moguće je formiranje kamenja i peska u bubrezima zbog povišene mokraćne kiseline.

Jedan od načina za smanjenje koncentracije mokraćne kiseline je promena načina ishrane. Osobe sa hiperurikemijom bi trebalo da jedu hranu sa malo purina i da izbegavaju namirnice bogate purinom. Takođe, treba iz ishrane izbaciti hranu koja smanjuje sposobnost organizma da metaboliše purine, kao što su alkohol i zasićene masnoće.

Purini su vrsta hemijskih komponenti koje se nalaze u mnogim namirnicama koje su čest deo prosečne ljudske ishrane. Namirnice bogate purinom uključuju plodove mora, meso i alkoholna pića (posebno pivo). Purini se nalaze u svim živim organizmima. Ovi molekuli se nalaze i u DNK i RNK. Egzogeni purini, one koje unosimo ishranom, organizam metaboliše, a jetra ih razlaže, što rezultira stvaranjem mokraćne kiseline. Mokraćna kiselina se zatim oslobađa u krvotok, a na kraju je filtriraju bubrezi i izbacuju putem mokraće

Šta su purini? 

 
Purini su vrsta hemijske komponente koja se nalazi u mnogim namirnicama koje su čest deo prosečne ljudske ishrane. Namirnice bogate purinom su malobrojne, a tu spadaju plodovi mora, meso i alkoholna pića (posebno pivo).
Purini se nalaze u svim živim organizmima
Purini se nalaze u jedru svake biljne ili životinjske ćelije. Reč je o specifičnom molekulu koji se sastoji od ugljenika i azota, a ovi molekuli se nalaze i u DNK i RNK. U suštini, purini su „gradivni sastojci“ svih živih bića. Egzogeni purini, one koje unosimo ishranom, organizam metaboliše. Jetra razlaže purin i kao rezultat se javlja mokraćna kiselina. Mokraćna kiselina se zatim oslobađa u krvotok i na kraju je filtriraju bubrezi i luči se kroz mokraću.

Koje namirnice su bogate purinom?


• Meso i iznutrice – džigerica, mozak i bubrezi – kao i divljač, čije je meso posebno masno.
• Hrana koja sadrži zasićene masnoće. One sprečavaju organizam da metaboliše purine.
• Morski plodovi, posebno školjke kapice i druge školjke, haringe, sardine i sardele.
• Hrana i pića bogata kukuruznim sirupom koji sadrži mnogo fruktoze (gde spada većina sokova)
• Suplementi koji sadrže gljivice
• Pivo

Namirnice koje sadrže purin u umerenim količinama:

  • Određene vrste povrća: spanać, pečurke, grašak i karfiol.
  • Meso: govedina, svinjetina, jagnjetina, živina i riba.
  • Alkohol: vino.
  • Žitarice: pšenične mekinje i pšenične klice.
  • Suve mahunarke: sušeno sočivo i pasulj.
  • Ovsena kaša.

Uticaj alkoholnih pića: Alkoholna pića mogu smanjiti sposobnost organizma da eliminiše mokraćnu kiselinu. Osobama obolelim od gihta se preporučuje maksimalno smanjenje unosa alkohola. Pivo je poznato po tome da izaziva napade gihta jer sadrži alkohol i pivski kvasac, oba bogata purinima.

Namirnice bez purina:

  • Jaja, koštunjavo voće i puter od kikirikija.
  • Nemasni sirevi i sladoled.
  • Obrano mleko.
  • Supe bez mesa.
  • Povrće koje se ne nalazi na prethodnom spisku.
  • Svo voće i voćni sokovi.
  • Hleb, testenina, pirinač, kukuruzne pahuljice i kokice.
  • Voda, čajevi, kafa i kakao.
  • Šećer i želatin.
  • Masti i ulja.

Osim ishrane, šta može pomoći u smanjivanju mokraćne kiseline u telu?

  1. Povećajte unos tečnosti: Svakodnevno konzumirajte 8-16 čaša tečnosti, pri čemu najmanje polovina tečnosti treba da bude voda. Adekvatan unos tečnosti pomaže bubrezima da efikasnije filtriraju mokraćnu kiselinu iz krvi i eliminišu je putem mokraće.
  2. Održavajte zdravu kilažu: Ukoliko imate višak kilograma, postupno mršavljenje može smanjiti pritisak na zglobove i smanjiti nivo mokraćne kiseline u krvi. Brzo mršavljenje može povećati nivo mokraćne kiseline, stoga je važno pristupiti ovom procesu postepeno i pod nadzorom stručnjaka.
  3. Redovno vežbanje: Fizička aktivnost pomaže u održavanju optimalne telesne težine i smanjuje rizik od razvoja gihta. Preporučuje se najmanje 30 minuta umerenog vežbanja većinu dana u nedelji. Vežbanje poboljšava cirkulaciju, smanjuje stres i poboljšava ukupno zdravlje.
  4. Izbegavanje stresa: Hronični stres može negativno uticati na metabolizam mokraćne kiseline. Tehnike opuštanja, kao što su meditacija, joga i duboko disanje, mogu pomoći u smanjenju stresa i time pozitivno uticati na nivo mokraćne kiseline.
  5. Ograničite unos šećera i fruktoze: Visok unos šećera, posebno fruktoze, može povećati nivo mokraćne kiseline. Izbegavajte zaslađena pića, sokove i slatkiše.

Ograničite unos šećera i fruktoze: Visok unos šećera, posebno fruktoze, može povećati nivo mokraćne kiseline. Izbegavajte zaslađena pića, sokove i slatkiše.