7 zlatnih pravila zdravijeg života

Postoje mnogi spoljni faktori koji utiču na naše zdravlje i misiju da ostanemo zdravi, kao i lični izbori koji povećavaju ili umanjuju rizik od obolevanja. 
Međutim, najvažnije oružje koje imamo protiv bolesti je donošenje odluke da usvojimo zdravije stilove života, da unapredimo svoje životne navike. 
Uključite ovih sedam pravila u svoj život i postanite najzdravija verzija sebe!

1. Manje alkohola, više čaja

    Prema Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam, mali/umereni unos alkohola nije nužno loša stvar. Međutim, prekomerno pijenje izaziva različite zdravstvene rizike i probleme. Šta se onda smatra „pijenjem niskog rizika“?

    Za žene, niskorizično piće je najviše 3 pića dnevno, ali ne više od 7 pića nedeljno. Za muškarce, niskorizično piće je najviše 4 pića dnevno, ali ne više od 14 pića nedeljno.
Brojne studije takođe povezuju konzumaciju alkohola sa raznim zdravstvenim problemima, od kojih je najznačajnija bolest jetre. Jetra je odgovorna za filtriranje naše krvi, zbog čega je najteže pogođena kada osoba popije previše alkohola. Studija objavljena 2014. godine koja se fokusirala na podatke o populaciji starijoj od 71 godinu povezala je povećanu konzumaciju alkohola i povećanu učestalost oboljenja jetre. 
    Druga studija takođe povezuje konzumaciju alkohola sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, posebno ishemijskog moždanog udara i intracerebralnog krvarenja (ICH). To istraživanje je otkrilo da umerena do jaka konzumacija alkohola dovodi do povećanog rizika od moždanog udara i ICH -a. 
    Umesto alkohola, odlučite se za biljni čaj! Osim divnih aroma i prijatnog ukusa, biljni čajevi nose u sebi lekovita svojstva biljaka koje će vam pomoći da očuvate i unapredite svoje zdravlje. Neka šolja biljnog čaja postane deo vaše svakodnevnice i momenat mira i opuštanja. 

2. Manje mesa, više povrća

     Iako je meso važan deo vaše ishrane zbog sadržaja proteina, unos crvenog mesa povezan je sa nekoliko negativnih zdravstvenih rizika. Veliki unos mesa predisponira osobu na kardiovaskularne bolesti i rak – uzrokovane povećanjem oksidativnog stresa u telu. Neke studije povezuju unos crvenog i prerađenog mesa sa povećanim rizikom od raka dojke i debelog creva. Jedite najmanje dve do tri šolje povrća dnevno jer je unos povrća povezan sa brojnim pozitivnim zdravstvenim prednostima, prvenstveno u smanjenju rizika od bolesti. Visok unos povrća poboljšava metabolizam tela i smanjuje nivo holesterola, upale, oksidativni stres i adheziju. Ovo se prvenstveno odnosi na tvrdnje da konzumiranje povrća može sprečiti bolesti srca, hipertenziju, određene vrste raka i metaboličke poremećaje poput dijabetesa. 

3. Manje soli

    So je velika opasnost za ljude koji pate od srčanih oboljenja, bolesti bubrega i hipertenzije. Primarna komponenta kuhinjske soli je natrijum, elektrolit koji izaziva drastično povećanje krvnog pritiska u telu. To je zato što natrijum izaziva nakupljanje tečnosti u našim krvnim sudovima, uzrokujući visok krvni pritisak ili hipertenziju. Ovo može uzrokovati ozbiljna oštećenja srca i bubrega, jer preopterećenje tečnošću i hipertenzija uzrokuju oštećenje osjetljivih krvnih sudova u bubrezima i srcu. 
    Umesto soli za aromatizovanje hrane, odlučite se za zdravije opcije – jabukovo sirće, začinsko bilje. Sirće je prirodni antibiotik i antioksidans, trenutno popularan kao „jutarnje čišćenje“ pomoću jabukovog sirćeta. Studije o sirćetu otkrile su da može  da smanji nivo glukoze nakon obroka poboljšanjem telesnog odgovora na insulin. Ovo sugeriše da jabukovo sirće može igrati veliku ulogu u regulisanju telesnog metabolizma i smanjenju rizika od dijabetesa. 

4. Manje šećera, više voća

    Uz sve što se prerađuje u današnjoj prehrambenoj industriji, postalo je teško pronaći hranu koja je zaista bez šećera. Sadržaj šećera koji se nalazi u većini prehrambenih proizvoda nije prirodni šećer (poput onog koji se nalazi u voću), već industrijski proizvedeni zaslađivači. 
    Da biste ispunili telesne potrebe za šećerom, voće je bolja opcija! Pošto se sadržaj šećera u plodovima prirodno javlja, on je visoko bioraspoloživ. Za razliku od glukoze iz nezdrave hrane i napitaka koja se nakuplja u obliku masti, šećer iz voća telo lako koristi. Studija sprovedena 2015. pokazala je da je unos voća povezan sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja. USDA preporučuje konzumiranje najmanje 1 ½ do 2 šolje voća dnevno. 

5.  Manje hrane, više žvakanja

    Prejedanje doprinosi gomili problema, nezdravoj težini, opterećuje krvne sudove, otežava rad srca, utiče na endokrin isistem i niz drugih problema. 
    Zato, smanjite obroke, vodite računa da unosite dovoljno voća i povrća, smanjite unos testa i masti i žvaćite temeljno. Čak i nakon punog obroka, ljude često zadesi glad, što dovodi do grickanja i unosa prekomernih kalorija. Dobar savet koji treba zapamtiti da biste ovo izbegli je da temeljno žvaćete hranu. Ovo pomaže u smanjenju unosa hrane, osećate se sito i omogućava vašem telu da bolje svari hranu – krajnji rezultat: smanjen rizik od povećanja telesne težine. 

6. Manje vožnje, više hodanja

    Spasite zemlju (i svoje zdravlje!) odlučujući da hodate umesto da vozite. Možete čak ovo dodati ukupnim minutima vežbanja jer se hodanje smatra oblikom kardiovaskularne vežbe. Odšetajte do posla ili supermarketa i neka srce počne da lupa! Primetićete bolju izdržljivost, viši nivo energije, pa čak i gubitak težine redovnim vežbanjem. Vežbanje je odličan način da poboljšate zdravlje srca. Kardiovaskularne prednosti vežbanja usredsređene su na poboljšanje izdržljivosti srca i protoka krvi kroz krvne sudove vašeg tela, omogućavajući bolju oksigenaciju ćelija i tkiva. Američko udruženje za srce preporučuje najmanje 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta nedeljno – to je samo pola sata svakog dana tokom pet dana!

7.  Manje ljutnje, više smeha

   Smeh i vedrina su najbolji načini da ostanete zdravi. Ljutnja je smrtonosna emocija i smanjuje vaš kvalitet života izazivajući anksioznost, pa čak i depresiju. Studije su otkrile da ova nezdrava emocija čak ima efekte na fizičko zdravlje, uzrokujući probleme s metabolizmom i kardiovaskularnom funkcijom. Ovo sugeriše da produženi osećaj besa može dovesti do metaboličkog sindroma ili srčanih problema. Izvodite umirujuće vežbe ili meditirajte da biste obuzdali svoj bes.
    Kada govorimo o zdravlju, najčešće mislimo na njegovu fizičku komponentu i zaboravljamo na emocionalno i mentalno blagostanje. Druženje sa drugim ljudim, socijalna interakcija je neophodan element očuvanja zdravlja. Kod starijih osoba, društvena interakcija se sada zapravo smatra načinom da se smanji rizik od problema mentalnog zdravlja poput demencije i Alchajmerove bolesti. 
    I ne zaboravite: izbegavanje stresa i kvalitetan san važan su deo očuvanja zdravlja. Studije pokazuju da izloženost stresnim situacijama i nedostatak sna slabi imunološki odgovor tela, a samim tim i sposobnost da se zaštiti od bolesti.